Кључеви

…А на крају овог моста
Има једна врба мала
И младунче од поскока.
Ти, Бране, кад будеш прошо,
За врбу се ти придржи.
А кад младунче зазвижди,
Ти ћеш онда у Рај прећи.
Своје кључеве да примиш,
двери своје да отвараш,
Своје двери и прозоре.
Са прозора ка долини
Нек ти сунчев зрак долази…

Из једне влашке испраћуше забележене у с-и Србији

______________________________________________________

Овде ћемо убудуће публиковати поезију, прозу или есеје, писаца и других уметника – потенцијалних чланова будуће Академије Алхемије. Према избору наших антологичара, оних што иду путем на коме нема прашине.

 
ЛеЗ 0002801

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s