ИЗ ДНЕВНИКА ЧЛАНА КОГИТО КЛУБА / Бела Тукадруз

преживели ф. на лабудовом брду, крај зиме 2013. снима и. л.

преживели ф. на лабудовом брду, крај зиме 2013. снима и. л.

*

Да ли ћу икада видети древни Јемен? Питао сам се то често у  21 години. Исто се питам и  са педесет и неколико. Да ли ћу икад пловити Амазоном?  Средоземним морем? Индијским океаном? Тихим?

Некад сам мислио да је Мајаковски значајан песник (јер нисам имао прилике да читам друге руске песнике).

Радије сам ишао у Кинотеку да погледам  Буњуелове филмове него да читам Х. Хесеа. Кажу да има и занимљивих песама?

Некад сам мислио да је ** велики прозни писац…

Рушим мостове за собом.  Нисам написао песму  о Љермонтову.

 

Бацио сам песме, које сам написао о Блоку. Размишљао сам о самоубиству врло млад и знао сам да сваки човек за то има барем два разлога. Али постоје и противразлози…

 

Написао сам неке песме посвећене Васку Попи, кога сам  упознао у младости. Познат песник, мали човек. Мали човек, још мањи песник. Кербер  <Нолитов>.  Нисам написао песме посвећене Мандељштаму, а намеравао сам … Вистан Одн је знао да поезија не може да утиче на ток догађаја. Нисам написао стихове посвећене Рилкеу, иако сам намеравао као 22 – годишњак. (Сећам се времена када је Н. А., глумица, постала пунолетна; сада седи у парламенту!)

 

Египћани су открили Америку  2670 година пре Колумба, али је Колумбу припала слава.

Чујем и сада лавеж наше младости < Одлучније супростављање умањивању улоге СК. То ће бити важан део јесење активности СКХ).

 

Скадарско језеро има око 50 – ак острва. (Служећи војни рок у његовој близини, видео сам само неколико…)

Нико од савремених писаца није спадао у претке будућности.

 

Сећам се дана када је шведска амбасада одбијала да Солжењицину преда Нобелову награду (совјетски писац није желео да непозван посети шведску амбасаду). ..

 

*

Ево, предајем пламену Блока, преписе његових стихова из циклуса ЈАМБОВИ. Јесењина. Читаву руску шуму бреза у пролеће, један црвени сутон, фебруарско плаветнило, и фотографије. Слике у боји. Прошје. Једну кућу које више нема…И посматрам  чист пламен…

Снови. Свастика. Рођаке, тј. сестре од…Са свастиком разговарам о млађем сину, тј. о томе – да се није уписао у први разред средње школе. У збиљи, ја са том особом нисам проговорио реч, после сахране њене старије сестре. Постоје за то разлози. Једна од рођака, млађа, упорно ме пита : – Ј е ли  * на Косову? Је ли * отишао на Косово? – Не! Иначе у збиљи она никад није видела *, нити он њу. Њену старију сестру, срећем, мало касније и објашњавам јој док лежимо у постељи да * није  отишао на Косово. Ни она никад није видела *, нити он њу. У тренутку кад почињем да је грлим, нагло се будим… Одрастали смо заједно, били блиски; никада нисмо прешли црту, коју смо прешли у сну, сада. Особа коју овде означујем * је важна; и ја подвлачим своју блискост са њим. Причам приче…То може  да значи само једно : полтронску црту… (Он је неважан човек, иако се чини да много тога може…)  22. дан је Младог  месеца. Дан када се сањају неистинити снови… Још је било детаља у сну : неки празан ресторан; тегле, које су ми се учиниле пуне меда и саћа; када сам загледао једну, видео сам да унутра има само  буба које миле и по нека пчела…

ЛеЗ 0002798

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s