Ознаке
ЗАВЕТИНЕ су пре десетак година покушале да оснују Књижевно друштво ЗАВЕТИНЕ Плус ултра, које би, поред осталог, потпомогло „очување и ширење живе традиције, књижевности и алхемије, антропологије, упоредне религије, старог и новобалканског наслеђа, општекорисног за све слојеве српског народа и човечанства, исконске културе, националне и светске „ … Књижевно друштво би се старало „да се открива закопано народно благо у најширем смислу речи; да се временом оснује Музеј живе традиције (регионални: Звижда и Хомоља, с – и Србије), у коме би се чували трагови традиционалне културе овог поднебља и Балкана; да припомогне општој обнови народног духа, ширења класичних књижевности, словенских, и светских; да издаје зборнике, алманахе и појединачна дела; да организује сусрете компетентних и смотре народног и уметничког стваралаштва. “
Пошто то Друштво никада није основано, на жалост, предлажем да на трагу те племените и можда несхваћене идеје, покушамо поново, и оснујемо АКАДЕМИЈУ АЛХЕМИЈЕ Иницијатива за живу традицију, књижевност и алхемију, стваралачку критику и прожимање концентричних кругова националних култура . Не замерите, ако је назив подугачак. У суштини, верујем да би Иницијатива … на искуствима несебичних настојања београдских ЗАВЕТИНЕ, њеног оснивача и људи окупљених око Мирослава Лукића , могла да оживотвори и створи једну бројну уметничку институцију која би тражила и налазила додирне тачке са другим националним културама како на Балкану, тако и у Европи, па и на другим континентима света. Верујем да би такву књижевну организацију помогли и фондови културе Европе, појединачних земаља света, а и понеки филантропи … Предложио бих свима заинтересованима, који би да буду део Иницијативе, њени чланови, да се јаве на следећу интернет адресу ове Иницијативе, кратким писмом, које би садржало име и презиме, кућну адресу, контакт телефон, као и кратку белешку о себи, можда и пар сугестија о томе: како би требало да изгледа и како да дејствује споменута АКАДЕМИЈЕ АЛХЕМИЈЕ..
Ниш, 10. фебруар 2011.
Драги Имењаче, достојан славе будет,
очекивао сам да ћеш нешто покренути, заталасати „мртво море“, променити тако да ме није изненадило оснивање Академије… Нека је срећно и дуговечно и ово прегнуће. Да се посрећи, да будеш као Оснивач не само у-памћен него и узор како треба радити.
Одавно сам фасциниран Твојом енергијом, стваралачком , издавачком… а често имам на уму Пејчићеве речи, изречене приликом једне наше нишке шетње, „како си ти свима нама пример како се треба односити према стварању“. Када год клонем духом и када ме притисне сумња у сврху бављења овим „проклетим занатом списатељским“ сетим се твог рада и импозантног опуса, Библиотеке Лукић. Мислим, надам да се не варам, да пролази време литературе о ничему, литературе у служби владајуће идеологије и наручених тема, да ће твоје и књиге оних писаца, књиге овог живота и времена изађи на видело. Да ће оне вратити достојанство књиге и обездушеном народу вратити душу и учинити да живот има смисла. О томе сам написао и текст који ти шаљем на читање. Надам се, драги Пријатељу, да је време литерарних мешетара прошло, тешим се да су се и кланови заморили протежирајући своје пајташе, да су видели где их је довео узалудни посао обмане. Једна твоја песма казује, и, о томе:
„Многи људи имају много више амбиција него карактера.
Сећам се оног обора покрај Пека покривеног
зђубросаном сламом из које лети расту
струкови пепељуке, дивљег патлиџана и сунцкрет.
Тога се боље сећам него иједне књиге
песника које су сматрали значајним…“
(Унех ову песму у мој дневник: Листови на ветру)
Ето, поново сам у Твом и мом Вилајету. Нађем и „своје“ теме. Имам сличан, лирски, запис настао у прошлом веку.Свако ново читање ми дарује други доживљај и увећава број антологијских песама.
Ето шта све може поезија.
Ова ће имати читаоце јер је поезија српског тла и живота.
Сигурно ћеш конкурисати за Награду „Милан Ракић“.
Уз срадчне поздраве,
Твој уз нишке и поздраве са свих страна
Мирослав Тодоровић
П.С. Ако није комплковано уреди да разделим збирку Ветар понад гора која ускоро излази.
Шаљем Ти и ову теренску прозу коју никако да завршим.
Узалуд покушавама да контактирам Александра у вези са БРАНИЧЕВО-м.
Уреди да ме ставе на Списак за часопис. Поздрави А. Л.
Твој М. Т.
(Мирослав Тодоровић)