Ознаке

Бележница из осамдесетих

Пружни прелаз. Снимак Иван Лукић, 7. август 2013.

Пружни прелаз. Снимак Иван Лукић, 7. август 2013.


Ову сам бележницу нашао сређујући сеоску библиотеку (собу у којој сам рођен) почетком августа 2013. Зелене корице, свеска на коцкице. Неколико записа из марта и априла 1984, неколико из новембра и децембра 1985. године.
Рецепти ( један од Наталијиних рецепата, 1932 - 2002)Факсимил

Рецепти ( један од Наталијиних рецепата, 1932 – 2002)Факсимил


Први запис је посвећен окончању дистрибуције мог првог романа „Дневник за Сенковића“ : „Готово: никоме више ништа не шаљем!….Огроман терет се всалио са моје душе“.
„Дневник за Сенковића“ штампао сам о свом руху и круху, као Пишчево издање. 1500 примерака. Сада ми се то чини сулудо : после 28 година. Негде би морала да постоји документација дистрибуције. Роман је дистрибуиран одабраним основним и средњим школама Србије. Више од 400 примерака, упркос релативно популарној цени, остало је ненаплаћено. Највећи број примерака овог романа продат је у – и сада ми изгледа невероватно – у Јужној Србији, на Косову. Крајем века живот је удесио да обиђем нека од тих места и да видим већ опустеле школе које су набавиле „Дневник за Сенковића“. У североисточној Србији највећи број примерака је купила Гиманзија у Петровцу на Млави, за шта је био најзаслужнији професор Мирољуб Милановић, кога ћу као човека и писца упознати крајем тог истог века.

Наилазим на запис од 21. марта 1985. године: „Сада су на реду ЗАВЕТИНЕ,1“ !
Шта ли то беше „ЗАВЕТИНЕ,1“?
Наилазим на нацрт „испод Индијиног писма“:
„Да бих коначно раскинуо те мрске окове, нисам одговорио на то писмо. Затим сам листао Стридбергов „Инферно“, и налетео на оне реченице: “Ја је волим, она воли мене, ми мрзимо једно друго мржњом дивље љубави још јаче због… „ Због свега…
Планирао сам новембра месеца 1985 д пошаљем „Флора де ла мунће“ „Књиж. нов“. А одломке из „Повратног кола“ : Савременику, Летопису МС, Књижевној речи, Књижевности, Браничеву.
(„Повратно коло“. Овде су сабрана писма која сам писао и која су ми писали у периоду јул – септембар 1985). Онда наслов „Увод у двојно књиговоство“, претпостављам да је то неки наслов. Затим неких тридесетак празних листова. Нема „Повратног кола“! Нема „Флора де ла мунће“! Нема никаквог „увода у двојно књиговодство“!. Само једна свечица кухињских рецепата, испуњена од прве до последње странице преписима руком наше покојне мајке (преминула непуних двадесет година доцније, 2002), танка свешчица прозе В. Шукшина на руском, и превод једне приче овог аутора, начињен руком моје покојне прве жене Миљане (преминула 1986)… Ту је и згужван сепарат „Књижевне речи“ (фебруар 1984, година 13, бр. 226) , који је спремио Гојко Тешић, текстове је са словеначког на српски превео Војислав Деспотов (преминуо) : ПАНКРТИ : У СЛУЖБИ ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА (аутори Петер Ловшин и Грегор Томц) (Библиотека „Књижевне речи“, „ПИСМО“, свеска 1)….

Василиј Шукшин (руски приповедач)

Василиј Шукшин (руски приповедач)


Листам свешчицу кухињских рецепата – какву моћ имају та слова, која је исписивала рука моје покојне мајке! Седам година је Наталија била млађа од мога оца Михаила, који лежи у суседној соби. Неописиве су врућине, као у каквој реторти; чини ми се, кад изађем из „нове куће“ и пођем у „библиотеку“ (тако зовемо између себе тзв. „велику магазу“). „Велика магаза је сазидана пред други светски рат“, рече ми пре неколико дана, узгред, Михаило. После смо докупили део плаца, сокак Стојана Буњевца покојног, и на том сокаку дозидали још две просторије, кош и шупу – најпријатнија места лети. (Заиста, под шупом су се гнездиле ластавице, све до… ако се не варам оне године, када је Михаило, заведен реклама нових приватних банкара продао обе краве и паре однео у испоставу Дафинине банке у Пожарецу…) Мој отац је одувек био својеглав, прек и можда превише горд за једног човека скромног приватног иметка. Све што има, осим „нове куће“ углавном је наследио од деде и бабе…<img src="https://akademijaalhemije.files.wordpress.com/2013/08/prevod-uksinove-proye.jpg?w=213" alt="Прва страница Миљаниног рукописа, необјављеног превода Шукшинове прозе (1956-1986)“ width=“213″ height=“300″ class=“size-medium wp-image-217″ /> Прва страница Миљаниног рукописа, необјављеног превода Шукшинове прозе (1956-1986) Листање кухињских рецепата оживљава моју покојну мајку, више од њених везова и других ручних радова која је попала прашина и паучина. Листање Миљаниних превода Шукшина „враћа“ и многе помисли на Миљану: сада би имала 57 година, али је судбина удесила другачије…

___________

сепарат "Књижевне речи" о словеначким панкртима, избор  одломака

сепарат „Књижевне речи“ о словеначким панкртима, избор одломака

U službi
njenog veličanstva

V tistih urah splošnega spomina
spomni mati se na sina
ki se je nikdar lačen kruha
in nikdar žejen vina
ujel v usodo, ki sta mu jo nastatfila varuha
pohotna nujnost in objestna zgodovina.
Lovšin, Tornc

UZLAZ

Važan je zadatak njenog veličanstva koje mora svakog dana da brine kako da svojoj porodici pripravi što ukusniju i jeftiniju omladinu. Ovde prisutno delo pokušava da priskoči u pomoć našim očevima i majkama i da im pruži što više upotrebnih recepata za odgoj poslušne i vredne omladine..
Neka se njime vladaju prevashodno roditelji iz seljačkih i radničkih domova kojima je prvenstyeno i namenjeno. Ubeđeni smo da će se i neki gradski očevi i majke s radošću vladati po ovde datim pravilima jer je geslo naše knjige — TEMELJITO I JEFTINO!
Bilo je to jednog hladnog zimskog jutra, godine 1977, kada je iznenada, sasvim nenajavljeno, zazvonio telefon u tajnoj laboratoriji Pankrta… Najzad pravi zadatak za ljubimce države No. 1. Zbog narastajućeg nepoverenja u osnovna usmerenja kod dela mladih, bilo je potrebno najhitnije pokrenuli muzičku aktivnost koja bi na omladini svojstven način izražavala u kakvo sranje može čoveka dovestl nekonstruktivno inaćenje. Trebalo je požuriti, pošto je situacija bila veoma zamršena te bivala sve zamršenijom (bilo je to još u vremenima kada je kriza kucala na vrata). Momci su se bez oklevanja latili posla. Pljunuli su u šake, radili neumorno, danju j noću, više ili manje, neki su i sustajali na putu, Bogo, Bore, Dule, Jure, Grega, Matjaž, Mitja, Pero i Šlavc. Delo koje stoji pred toboni, dragi čitaoče, plod je koji je izrastao u znoju lica njihovih, rođen u samoj materici njenog veličanstva.


ŠARENI SVET

Engleski rok novinari Julie Burchill i Tony Persons obja-
vili su u poslednjem broju NME senzacionalno otkriće koje će
bez sumnje potresti čitav svet. Među Marksovim rukopisima ko-
ji se čuvaju u Institutu za realni radnički pokret u Moskvi oni
su, naime, otkrili pismo koje je Marks poslao uredniku časopi-
sa »Das Westpha1us Dampfboot«, J. S. Bahu1). Ne iznenađuje nas
toliko činjenica da je napisao to pismo, pošto je danas,i među
revizionistima i među jereticima, opšte priznato da je bio
pismen, koliko nas -iznenađuje to što ga je naslovio na Baha
koji je već tada bio dobro parče vremena pod zemljom. Ali to
još nije sve. Najsenzacionalnija je sama sudbina Marksovog
pisma. U njemu ovaj najveći sin radničkog pokreta i otac više
zakonite i nezakonite dece još jednom potvrđuje svoju geni-
jalnu nepogrešivost i zdravom razumu otimajuću dalekovidost,
da ne kažem svevidovitost. No— prosudite sami

KARL MARKS TEZE O PAHKU

(Napisano u Londonu 1848. godme, nakon koncerta Pankrta)

I
Glavni nedostatak celokupnog dosadašnjeg roka — uključujući i zagrebački — jeste u tome što je premalo klasno
osvešen a previše mu je naglašena kapitalistićka strana šoubiznisa.2).
II
Da li čovek može da izdrži osam sati u slušanju Radio Ljubljane3) — čisto je teorijsko a ne praktično pitanje. Jedan od najosnovnijih ciljeva radničkog pokreta jeste borba za skraćivanje radio-programa.
III
Bilo bi već krjnje vreme da počnemo da vaspitavamo svoje vaspitače pošto smo ovako totalno nevaspitani. Treba prekiriuti s mišljenjem da je jedan deo društva uzdignut nad društvom zato što do najmanjih detalja odlučuje o njegovoj sudbini, te da je jedan deo muzike uzdigmit nad ostalom muzikom zato što se bez prestanka vrti na etabliranom radiju.4)
IV
Domicelj polazi od činjenice da on živi pank a svira pop, dok, međutim, pankeri žive pop a sviraju pank. Prevido je, međutim, činjenicu da on živi kantri a svira čembalo.
V
Nekada su ljuđi gledali televiziju da bi bili obavešteni. Danas iz istog razloga sede po gostionama.5)
VI
Glavna tačka panka nije, kako je mislio Bakunjin, u anarhiji već u postupnom odumirahju državno regulisanih medija.6)
VII
Stari rokeri misle da je hevi metal muzika a ne tekst za utvrđivanje izdržljivosti sluha.7)
VIII
Život koji živimo u suštini je jedno veliko sranje. A još veće sranje postaje ako ga preživljavaš u Ljubljani.
IX
Ono što se na ovakav način pokaže kao razlika između bića egzistirajućeg tu-butka i bića ne-tubitkovog bivajućeg (realnost panka, na primer)8), ipak je samo ishodište ontološke problematike a ne ono sa čime bi filozofija mogla da se pomiri.
X
Filozofi su samo različito tumačili pank, radi se o tome da ga šibamo.

*
Na kraju moramo da se upitamo i ovo — kako je uopšte moguće da je do ovog otkrića, koje će imati neslućene reperkusije ne samo za marksističku nauku kulture -već i za pokret u celini, došlo tako kasno? Mogu, naravno, -samo da nagađam, ali mi se čini da je odgovor jednostavan, mada malčice dug.
Preveo, za štampu priredio i fusnote dodao: G. T.

1) — Na ovom mestu bih hteo da upozorim samo na malo
poznatu nesaglasnost između dva klasika. Engels piše u svojim
Izabranim zbornicima da je Marks,jednom prilikom kada je u
pabu pio pivo i jeo fish & chips, na poznatu Bahovu izreku
»Proletarijat sam po sebi, bez svoje avangarde može da razvi-
ja samo kafansku svest«, napomentio: »To što znam o Bahu, ili
mislim da o Bahu znam, primorava me na ćutanje.« Očito je
da ova dva genijalna čovjeka nisu uspela da se društveno
dogovore i samumpravno sporazumeju.
2) — Možda ne bi bilo odviše na ovom mestu upozoriti na
čuvenu izreku Roze Luksemburg: »Sloboda koja je samo za
pristalice jedne struje u roku, samo za članove jednog benda,
bez obzira koliko su brojni, nije sloboda. Sloboda je uvek
sloboda za one koji sviraju drugačije.«
3) -— Kao što je rekao Lenjin: »Da li svaki radnik zna da svira
na državu? Praktični ljudi znaju da su to bajke.« Trocki je
nekoliko godina kasnije samo potkrepio ovu izjavu: »Kupujte
naše ploče ili ćemo vas prorešetati kao zečeve.«
³) Kao što je rekao još Zorž Sorel: »Niko nije tako sličan
članu VIS Idoli kao Gabi Novak.«
5) — Ili kao što je rekao Malcolm Muggeridge: »U ovim
nemirnim vremenima mogu samo vračevi, regijaši, marksisti i
Jehovini svedoci da se drznu da prognoziraju …«
6) — U vezi s tim-, izjavi Engelsa bi bilo zaista teško dodati bilo
šta: »Nijedria struja u roku u bilo kojoj zemlji ne može da me
primora na ćutanje, ako se odlučiin da nastupim. Krajnji je
čas da ljudi jednom zasvagda prestanu da rade u rakavicama
s rokerskim zvezdama koje su u stvari njihovi službenici te da
prestanu da se ponašaju ponizno — već kritičkl prema tim
nepogrešivim šoumejkerima.«
7) — Pažljivi čitalac će se na ovom mestu nesumirlvo setiti
Paje Patka koji je izjavio za Mikijev Zabavnik: »Matematika,
nije bau-bau. Politika je bau-bau. A Nil je najdiiža reka u
Africi.« “
8 — Rokenrol će biti slobodan ili ga uopšte neće biti. (Roscker
Rudolph)

DRUGOVI

Drugovi gospodo ja vam ne verujem
Drugovi gospodo ja vam ne verujem
Ne verujem starojdržavi koja vas je rodila
Svaka stara država toliko je kriva
Kolko sapuna treba vila da bi se umila
A vila spada u čudne vanzemaljske stvari
Dosta joj treba sapuna da se ne pokvari

Drugovi gospodo ja vam ne verujem
Piseviše upadate u reč
Previše zveckate oružjem
Previše je vode u vinu
Odavno pogino je osećaj sav

Drugovi gospodo ja vam ne verujem
Ponekad hoćemo da crtamo
Ponekad hoćemo da pišemo
Ponekad hoćemo da pevamo
Uvek nas morate satrti

Drugovi gospodo ja vam ne verujem

ANARHIST

ustanem ujutru, zagledam lice,
neverovatno, još uvek ja.
Niko me još nije kupio, niko prodao
Svinja me već tukla, još me nije ubila.
Ja sam anarhista, anarhist
pankrt, pankrt i ludist?

Šta ti preostaje neg da uveče izađeš
zalepiš se za šank i piješ pivčugu?
Ustanem ujutru, zagledam lice,
neverovatno, još uvek ja.

Ja sam anarhist, anarhist
pankrt, pankrt i ludist?

LJUBLJANA JE ZBULJANA

Ljubljana ima pet opština:
Najveća je Šiška,
Posle je Centar.
Posle su Moste.

Ljubljana je zbuljana,
Na Viču su još seljaci
Na Mostama radnici,
Seljaci rade na njivama
Radnici u fabrikama

Ljubljana je zbuljana
Ljubljana ima zoološki vrt
Ljubljana ponekad ima cirkus
Zoološki vrt je stalno
Kad nema cirkusa, dosadno je

Ljubljana je zbuljana

HLEBA I IGARA

Hieba i igara dajte nam sad
jer napred više ne mrdamo mi.
Hleba i igara — nećemo više nazad.

Hleb nek bude beo, igre zabavne
ulice nam dajte lepe i ravne.
Hleb ćemo jesti a igre igrati
međusobno ćemo se ulicom ubijati…

Hleba i igara — nećemo više nazad.

Umirite nas, udarite dole,
dok se kupate na Costa del Sole
i ne bojte se da ćemo pružiti otpor mi,
zar ne vidite da skroz dole ruke držimo svi

Hleba i igara — nećemo više nazad.

CIVILII VOJNICI

Kad bih bio stranac i kad ništa ne bih znao
mislio bih
da sve ljudi koji se oblače različito
i jesu različiti
Ne bi se tu u zabuni pito
Kad bih bio stranac i kad ništa ne bih znao
mislio bih
da svi Ijudi koji se oblače isto
i jesu isti
Sve bi mi tu bilo čisto

(DRŽAVNI LJUBIMCI)

GODINE CENTRALNIH DEVIJACIJA

Jednom se probudim, plavo nebo,
sunce greje, sve je lepo,
Lepa su brda, lep je ovaj gaj,
godine centralnih devijacija počinju, znaj!

Ne smemo poći od pretpostavke da su svi ljuđi dobri. Ima mnogo zlih ljudi (aplauz). Oni šire nepoverenje i malodušnost, pesimistički govore o otuđenju pokreta, sumnjaju u naše mogućnosti, propagiraju filozofiju beznađa i zbunjenosti pred teškoćama izgradnje.

IZA GVOZDENE ZAVESE

Čupaju babe iz zemlje cveklu crvenu,
pada mrak na zavesu gvozdenu.
Za fruštuk, za mandžu, za večeru cvekla,
do neba se gvozdena zavesa istegla.
Davirmo se mi u cvekli crvenoj,
Krpimo rupe u zavesi gvozdenoj.
Sranje se pravi od cvekle crvene,
Stružemo rđu sa zavese gvozdene.
Krije se u mraku gvozdena zavesa,
Ni mrtvi konji ne mogu u nebesa.

Tim lopovima iz opozicije treba strgnuti masku s lica. Pošto pokret iza sebe ima poverenje većine, on može i mora da prisili maninu da se podredi većini. Njen osnovni metod ne isključuje prinudu već je upravo pretpostavlja.

ŽIV SPOMENIK GLUPOSTI

Motamo se po gustoj senci neke vere u Istinu.
Na granici smo, oćemo da brisnemo drugde,
odavno već nije važno kud, ne možemo da se izgubimo.

Živ spomenik giuposti te određuje, nikad te pustio ne bi,
živ spomenik gluposti, prezireš ga, živi u tebi.

Tražimo put u mrežu. Na granici se
teško živi. Hteli. bi da se zaustavimo …
Da se iskopčamo za neko vreme, oćemo da se otkačimo.

Živ spomenfk gluposti te određuje, nikad te pustio ne bi,
živ spomenik gluposti, prezireš ga, živi u tebi.

Uvek se ponovo budiš. Spoljna istina samo je prosta laž. Znaš da ćemo opet kidnuti, naklopani svega, ne možemo da se ukokamo.

Živ spomenik gluposti te određuje, nikad te pustio ne bi,
živ spomenik gluposti, prezireš ga, živi u tebi.
Jednom, kad riknu spomenici … kad rikne Istina …

Od devijacionista zahtevamo: prvo, da shvate da se između njihove i naše linije nalazi provalija (»Tako je«) i, drugo, da osude svoju liniju i od nje se otvoreno i pošteno ograde (»Tako je«); da se zajedno sa nama, rame uz rame, bore protiv svih i svakakvih devijacionista (»Tako je«, buran aplauz).

JUNACI DRUGOG REDA

lako sunce sija rta sve stvari, ne šiba senku na nas.
lako otvaramo usta, iz nas ne opaljuje ni glas.
Kad se hoće, mesta se uvek nađe ali mi nožemo samo
da pravimo gužvu. Junake drugog reda niko nikad ne opaža.

Ali. Proletarijat će nas spasiti muka svih, proletarijat.
. i niko osim njih.
lako te gledaju, prođu kraj tebe, nevidljiv si za njih.
lako te slušaju, ne čuju te, nečujan si za njih.
lako te žele, ne pomažu ti, neznatan si za njih.
Junake drugog reda niko nikad ne opaža.

Ali. Proletarijat će nas spasiti mnuka svih, proletarijat
i niko osim njih.

Naše kuće su mrtve, autosi čisti, glave prazne a redak seks.
lako koračamo, stojimo u mestu.
Makar se još toliko trudili, osuđeni smo da nam ništa ne uspe.
Junake’drugog reda niko nikad ne opaža.

Ali. Proletarijat će nas spasiti muka svih, proletarijat
I niko osim njih.

Pitanje: Kakve velike devijacije poznajemo?
Ođgovor: Poznajemo velike desne devijacije, velike centralne devijacije i velike leve devijacije. Pitanje: Koje su devijacije najteže?
Odgovor: Sve su najteže. I ne treba zaboraviti da se diktatura ne svodi na nasiljes mada dikature nema bez nasilja.

IDEMO DRUGDE

Imam dosta ženski koje mi ne daju.
Znam da si ti nešto drugo al bi ja volo nešto konkretno.
Ako ti smeta ova scena tu, idemo srati negde drugde.

Ajmo drugde, ajmo drugde.

Dal ti smeta što nas rulja gleda, cvikaš li da ne banu čuvari reda?
Jel ti smetaju sirene što stalno urliču, dal cvikaš od ljudi koji u nas bulje?

Ajmo radije negde drugde.

Ajmo drugde, ajmo drugde.

Probaj da ne gledaš okolo.
I ja sad vidim samo tebe. Probaj malo da se sabereš, curo.
Znaš da moram nešto da počnem. Da probamo negde drugde?

Ajmo drugde, ajmo drugde.

Dal ti smeta što nas rulja gleda, cvikaš da ne banu čuvari reda?
Jel ti smetaju sirene što stalno urliču, dal cvikaš od ljudi koji u nas bulje?
Ajmo radije negde drugde.

Ajmo drugde, ajmo drugde.

Prva centralna devijacija:
Dogodi se da neka grupa ribara, kad opazi da nailazi oluja, mobiliše sve svoje snage, počne da bodri svoje ljude i smelo vodi lađu u susret oluji. Držite se momci, čvršce stisnite kormilo, secimo talase, uspećemo! Ali, postoji i druga vrsta ribara, oni koji se obeshrabre čim primete nevreme i koji počnu da zapomažu, demorališući svoje sopstvene redove: Nesreća, dolazi oluja, lezite na dno čamca momci, zatvorite oči, možda ćemo nekako dospeti do obale! (Opšti smeh)

SLOŽNI I ČVRSTl

Šokiran sam da kod nas može da postoji stvar koja svesno
baca slabo svetlo na sadašnji trenutak i kvari nam prosek.
Protestujem — ko nije za — nije naš, protestujem, ko nije za njega — nije naš.
šokiran sam da je tako nešto uopšte moguće. Da neko
radi šta hoće. Da pravi takve torte.
Protestujem — ko nije za — nije naš, protestujem, ko nije za njega — nije naš.
Šokiran sam što još trpimo neodlučne koji ometaju našu
akcionu sposobnost. Ko previše misli, sve pogrešno zna.
Protestujem — ko liije za — nije naš, protestujem, ko nije za njega — nije naš.
Ja sam šokiran. U ovom kritičnom času. Ali, ako budemo
složni i čvrsti, moći ćemo da ih eliminišemo, usput,
kad ih sretnemo na putu.
Protestujemi — ko nije za — nije naš, protestujem, ko nije za njega — nije naš.
Treba li dokazivati da su ovo stavovi i ponašanje desnih devijacionista? (Glasovi: »Tako je!«, burni aplauzi)

CURO, CURO, NEMOJ MRETI JOŠ

Tako si čista, vajna.
Tako si voljna, radodajna.
Pusti na miru gvožđe, drž se radije za meso
Gvožđe ubija i nije toplo kao teleso.

Curo, curo, nemoj mreti još, čekaj, bre, probaj još
malo da živiš.

Tako si mala, nasmejana,
izgledaš vredna, sva rascepkana.
Osećan jedan, plitko u meni,
kaže da mi nije svejedno za tebe.

Curo, curo, nemoj mreti još, čekaj, bre, probaj još
malo da živiš.

Tako se trudiš da se dopadneš svima,
od sebe bi htela da daš drugima.
Nemoj previše da se naprežes, možeš da zaradiš nešto,
bolje lezi na zemlju i zažmuri vešto.

Curo, curo, nemoj mreti još, čekaj, bre, probaj još
malo da živiš.

Drnga centralna devijacija:
Sećate li se priče »Čovek u kutiji«? Kao što znate, taj junak je uvek išao u kaljačama, nosio vatiran kaput i kišobran, i za vreme toplih i za vreme hladnih đana. »Izvinite, a šta će vam kaljače i vatiran kaput u julu kada je tako toplo?«, pitali su ga. »Za svaki slučaj — ako bi se nešto dogodilo — može iznenada da Zahladi i šta ću onda?« (Opšti smeh, aplauzi)

KONTROLISANI, NADZIRANI, SLOBODNI

Kavez se zatvara al ćorkaner ne jebe, sedi na zemlji i onanira.
Kavez se otvara al ludak ne jebe, leži na zemlji i smrti blefira.

Nekada davno, u jedno vreme, što zove ga sad raj.
Lepo se seća dugih ležanja kojima ne bi kraj.
Žena i kuće, naravski. Pa i prijatelja s kojima je bio u grupi.

Nadzirani, kontrolisani, slobodni kao on.

Čini mu se da je jedan dan bio necega pun.
Seća se dugih telefonskih razgovora.
I kako su se smejali
kad su saznali da ih prisluškuju, nadziru.

Nadzirani, kontrolisani, slobodni kao on.

Jednom, valjda sutra, najverovatnije će opet hteti hešto.
Seća se ludih zabava umesto sastanaka.
U stvari, kao kroz maglu onih demonstracija u gradu.
Onih nekoliko akcija iz dosade, zbog smeha.

Nadziranir kontrolisani, slobodni kao on.

Kavez se zatvara al ćorkaner ne jebe, sedi na zemlji i onanira.
Kavez se otvara al iudak ne jebe, leži na zemlji i smrt blefira.

Taj čovek se bojao svake promene kao kuge. Treba li još dokazivati da je to stav i ponašanje naših centralnih devijacionista?

Листање поезије и записа панкрта је нешто што може бити актуелно и данас. „Књижевну реч“ треба прелиставати, поново и поново читати. Ома изврсних заборављених текстова. Када ли ће о том листу бити написана ваљана, домументована монографија? „Књижевна реч“ је, упкос свему, била књижевна новина која се ишчекивала, ишчитавала. (Мишеви су нас, овде у М. предухитрили, напали су и нагризли десетак од стотине и стотине припењмљених, прикупљених примерака за коричење.)
(наставуће се!!?

Advertisements