Алхемичари разликују примарну материју, материјалну земљу, змаја и последњу материју, обесмрћену земљу. Свако алхемијско дело, мисао, реч подиже целину земље, ако и не много, макар за длаку. Што више подижу дело, реч, мисао, они су тим већи. Тим више је у њима аше. Тим више је земља претворена у злато.

Сада не може да буде циљ представљање целокупног деловања алхемије. Чине то књиге као што су то дела Ал Јабира, Парацелзуса, Бемеа, Пасквалиса, Сен Мартена, да се не помиње Хермес Трисмегистос, поготово Табула Смарагдина. Овај пут нека само један пример прикаже природу активитета. Тај пример је : алхемијска топлота.

Наставите са читањем →