ДА СЕ НЕ РАЗМИНЕ СТАРО И НОВО / Анђелко Анушић

Анђелко Анушић (2013).
Први пут публикује у „Сазвежђу ЗАВЕТИНЕ“

ДА СЕ НЕ РАЗМИНЕ СТАРО И НОВО

Милион година спрема се цвет
За пчелин пољубац
Венчану уру са својом суштином
Млади женик за кога раде
Силе и престоли драгуљара
Ткачи ветра му на горским брдилима
Свадбену песму ојкају
Алхемичари неба и земље
Неуморно посленишу:
Науку мириса
Знаност драперије
У рудама и минералима разлажу
Луче слад од пелина
Као светлост од таме
Од пелуда развенчавају
Нектарну горчицу
Богињу поезије
И песник се
Хиљаду и стотину година више
Припрема за сусрет са својим прецима
Млади предак у сопственом колену
Стар као књига над књигама
Дете беле пчеле
Пергаментна латица на сунцу
Истргнута дахом херувима
На разбоју језика
Старачке кости
У младом телу утеже
Да се не размине старо и ново

СКЛАПАЊЕ КЊИГЕ: ОДЛАГАЊЕ ЧИТАЊА У ВЕЧНОСТ

Добра књига је као
Брујна трмка у пчелињаку
Од многог где је разлучено једно
(Паша за муве златне главе
На оцвалој рани света
Просту скупштину
И Божје послужитеље)
У ширу корица
Шару медене плетаре
Верси латица у ћилибару
Версети цветова на палимпсесту
Поеме чашки
Псалми круница
Извезени у ваздуху
Чује се потмули рад векова
Библиотеке у покрету:
Радилица наглас сриче своју страницу
Трут склапа књигу
Одлаже читање у вечност

КЛАСИКА

Пчела листа цветове
Класику чисту
Росни антикваријат
Лектиру у првом издању
Веје са дна васељене
Измешани прах творца и штампара
И песник чита
Своје грке пелуднице
Од књиге до књиге
Сабира своју класику
У дневну
сат
(ницу)
(И верује
Да антикварницу подиже
Са својим именом)
ТУГА ЈЕДНЕ ПЧЕЛЕ, ПЕСНИК