Ознаке

***

Циганин наиђе поред једног гробља где су неком покојнику поставили софру за душу. Циганин пошто је био гладан упита их хоће ли и њему дати мало да једе за душу покојника.

– Даћемо ти – одговорише ови – ако знаш очитати умрломе једну молитву.

Циганин није знао ниједну молитву, али опет пристане, оде на гроб, скине капу и повиче:

– О, мртви, нити сте ви ради ту лежати, нити сам ја рад над вама се драти, али нема ништа џабе.

Људи се на то насмеју и дају ми да једе и пије колико хоће.

Из књиге: ЦИГАНСКИ ЦАР : (циганска предања и приповетке) (Пожаревац:Центар за културу, 1997, стр. 24)