ЗАПИС О ВАЖНОСТИ ДУГАЧКИХ СЕНКИ

Ознаке

Мој прадеда је сазидао себи кућу,
мој деда је сазидао нову кућу,
мој отац је деценијама зидао себи кућу.
Пужеви се рађају са својим кућама,
а овде је ушло у обичај да свака мушка глава
подигне кућу према свом осећању мере.
Док дижу дарове на кров тек
завршене куће (убрусе, клипове кукуруза,
буклије са вином…), хармоника јечи
у крошњама храста, чују се и гајде,
саксофон, виолине – читав плех-оркестар,
све је то неописиво као дивна летња ноћ.
Кад је дошло време да ја почнем
зидање своје грађевине, ја сам одабрао
место на коме расте глад за друкчијим,
и започео сам велики посао, иако нисам
имао довољно камена, креча и шљунка,
грађе.
Копао сам темеље на врху брда
на тврдој и сигурној подлози,
као што се копају темељи православних храмова,
градио сам темеље двадесет година,
темељи су се разграђивали.

Ко, када и зашто је бацио анатему и „ставио на страну“ рукописе Мишљеновића, Сенковића?Или неких других писаца? Пуковник Амарилис и служба. Анатема је бачена не оног тренутка када се појавила танушна књижица-оптужница Ф. Сенковића – ЗАПИС О УСПОСТАВЉЕНОЈ ВЕЗИ, штампана као пишчево издање, у 200 библиофилских примерака, већ оних далеких дана средином шесдесетих двадесетог века, када је Мишљеновић отпуштен из логора.

Бела Тукадруз у Мишљеновцу, Звижд, 2013, лето (снимак Иван Лукић)

Удба је преузела улогу фатума и судбине.
Пуковник Амарилис је, докопавши се копија једне од прелиминарних верзија рукописа Мишљеновићевог «Речника прототипа» многе ноћи пробдео, читајући пажљивије од уредника или лектора књигу без краја, прототип енциклопедије уврежених идеја.. Са бесом је прецртао следеће одреднице:
„УЖЕ – ракитов, лесков или грабов прут са нарочито награђеним при врху шепутом за везивање снопља стрмног жита или кукуруза

„УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ“ – тајна организација српских националиста почетком 20. века (Л; 85)

УКС – Удружење књижевника Србије ; свратиште; соцреалистички сувенир

УРОК – магијска опсена која настаје погледом злих или урокљивих очију. Урицање може бити непосредно и посредно, из пакости и милости. Више је људи отишло под земљу од урока него од болести. Уреченом се баје. Против урока се носе записи и урочице…

УТВАРЕ – зли дуси који се јављају у глуво доба ноћи. Зборна места утвара су раскрснице, пометна гувна, перила, дрвљаници, буњишта, бродови на рекама и гробља «
Десет пута је прецртао (док папир није почео да се расцветава, цепа) – ово: «УДБА – Тајна Титова полиција, ушла у пословицу УДБА – СУДБА. Свака држава има своја уста, органе за варење и клоаку; Удба је деценијама била део тог живог организма, и нарочито присутна од подгрлца до клоаке… (КПИ) „
Мишљеновића – сматрао је – треба и мртвог анатемисати! У досијеу о Мишљеновићу било је неколико метара разних белешки, углавном таквих које га дискредитују као човека. Мишљеновићева је компромитовало «чак и његово стихотворство» (при том је пуковник Амарилис имао у виду фрагменте из Мишљеновићевог рукописа «УТУК – рашчињавање зле мађије»).
Стихове Мишљеновића пуковник Амарилис (правник иначе по образовању) читао је као дежурни истражни судија. Не само ови стихови, него и многе друге забелешке, биле су најбољи доказ да је Служба била непогрешива, када је бацила анатему и на Мишљеновића, и на све друге са којима је био у фамилијарној или некој другој вези. У досијеу Мишљеновића стотинак страница посвећено је онемогућавању оснивања Фонда закопаног блага, у коме углавном доминирају ситне и безвредне полуписмене дојаве локалних босиљковачких доушника. Оних што су међу првима, узгред буду речено, упућени средином седамдесетих година 20. века на тзв. привремени рад у Немачку. Б. Мишљеновић је сматрао да као улог за оснивање Фонда закопаног блага буде све оно што је наследио, кућа и велико двориште, салаш у Дубравама и неколико хектара земље у Босиљковцу. Да ли је на оснивање таквог једног фонда био подстакнут и покретањем велике смотре народног стваралаштва у Кучеву Хомољски мотиви? Можда. Он је саставио и Правила Друштва, које би основало споменути Фонд; можда је са неким од ондашњих функционера и водио разговоре, јер без њиховог „благослова“ није се могло ништа учинити; међутим, средином седамдесетих година, поново је почео добијати позиве од полиције, на оне добро познате „информативне разговоре“. Тражили су да им да оригинал Правила Друштва, сумњајући да се иза свега тога „крије“, опет, нека нова „информбировска ујдурма“, јер су се руководили логиком : зар има још таквих лудака који би све што су наследили поклонили тамо неком џаба за оснивање некаквог фонда?
Сенковић се пробијао кроз бескрајне подземне ходнике повести и породичне митологије са вером да ће једнога дана моћи да се врати, да изађе на Видело, упркос томе што је био окружен неразумним људима, онима који су живели у друштву умноженог и раскомаданог света. Ко их је опчинио да се не покоравају Истини, иако им је пред очима Син Божји разапет ? Ко им је запушио уши својом виком, да не чују ? Сенковић је дубоко веровао у то: НИШТА НЕ МОЖЕМО ПРОТИВ ИСТИНЕ, НЕГО ЗА ИСТИНУ.
Као дечак, Филип Сенковић затицао је понекада ујака Бору Мишљеновића, како седи за писаћим столом са једним фамозним ужетом испред себе, које је он брзо склањао у неку од фиока. ВЕЛИКА МАГАЗА је као какав велики лавиринт, у чијем се средишту налази чудовиште до кога треба стићи и победити га, и Филип Сенковић је ушао у тај замршени огромни свет врло рано и без икакве зебње, јер је имао Аријаднину нит: то уже које је искрсло у невољи. Филип Сенковић је улазио у тај огромни замршени свет, јер је имао много сродника и многа сродства с оне стране гроба и материје. Иако ово није опис његовог живота (Да би неко описао свој живот, треба најпре да га преживи!), треба рећи да је врло рано признао духовне власти и силе за своје пријатеље, и шуме и воде били су му пријатељи. Иако је рођен у Босиљковцу, васиона је била његово имање. Свака њива нудила му
је тапију на себе. Свака кућа, па и мртви дом Мишљеновића.